Zasto? :)

Vremenom sam se i ja umorila od cekanja. Nece ni moje cekanje zauvek da traje. :)

Samo da dodje petak i onda stara prica zavrsava, nova pocinje.

Sad mi trebas vise nego ikad.

Preko noci se sve promeni. Dobrodosla sam u pakao.

I nemoj te nikad otici na spavanje a da ste ljuti na voljenu osobu, da ne kazete sve sto imate, jer mozda ce sutra biti kasno, ko zna sta noc sve nosi.....

Sirite ljubav, srecu i ne ustrucavajte se pokazati emocije. :D 

#YOLO #S #ly 

Da nema muzike, covek bi tacno poludeo. Za svaku priliku nadjes 1000 rezultata. 

Nema lepseg osecaja nego kad cujes neku pesmu i svidi ti se na prvo slusanje (sto je retkost kod mene) i onda je pevusis celi dan. Ne mogu da zamislim dan bez muzike, nema sanse. Onda svaka pesma te podeti na neki odredjeni period u zivotu: prva ljubav, leto, zima, neku osobu, trenutak.. Pa predivno!  

Hvala svim pevacima, tekstopiscima, kompozitorima, glumcima u spotu jer sam se licno zaljubila u jednog O.o, svima! :D

Ovo je def. tema o kojoj mozes da pises 10 godina, opet neces stici sve napisati... 

1:30am, sedim i cutim. Suzu same teku, skupilo mi se, sta cu. Pricam sa nekim strancem, lakse mi nekako, ali nije to to. 

Odlaze, svi odlaze. Imam sve, a nemam nista. Svi oni koji su mi vazni, otisli su. Odjednom sve prestane, a tebi ostanu filmovi, muzika i papir. Da nema ovih pesama, poludela bih. Dosta mi je da glumim da je sve u redu i da me nista ne pogadja.  Milion puta su mi rekli da sam bezosecajna, da sam robot i kako me nije sramota zbog toga. E pa ne znam! Jednostavno mene to ne pogadja ali to ne mora znaciti da i ja nemam dusu. Mrzim to sto imam oko sebe toliko ljudi, a ovo nikome ne mogu da kazem. Mrzim sto sam ja tu uvek za druge, a niko nije tu za mene. Plasim se, mnogo. Plasim se da nikada necu uspeti i da cu jednog dana ostati sama. Razumem ja da sam premlada, da je zivot takav kakav jeste i da mu ne trebamo traziti manu, vec biti zahvalni sto smo ga dobili, ali plasim se! Necu da zauvek ostanem uskracena za ono sto zelim. Zelim videti svetlosti tog grada, zelim osetiti njegove ruke oko svog struka, zelim uspeti u onome sto sam zamislila, ali uz ovakvo tretiranje tesko. Sada, dok slusam kako vicu na mene, dok traze jednu sitnicu samo da se isprazne na meni, nema ni tog grada, nema ni njega, nema ni nje, a ona je jedina osoba koju bih sada zagrlila i nikada ne pustila! ''Sve ce proci'', ''Sve ce biti u redu'' A sta ako ne bude? Koliko ste to puta ljudima rekli i jel svima dobro? NIJE! Samo to znate da kazete, nista drugo! Ta recenica nece nikoga ohrabriti vise! Trudila sam se, ali vise ne mogu.. Samo zelim da nestanem! Samo to. 

Da jednom neces doci, samo se toga bojim. 

#mnogolospredosecaj 

Petak... Petak je inace dan koji treba da bude savrsen, a moj je samo savrsena mesavina dobra i zla. 

Praznik, ko jos ide u skolu? JA! I to moram ustajati svih 5 dana kao i inace. AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!  -.-

Posle skole izadjem sa drustvom, budemo nekoliko sati, vrh, zaboravis na sve. Ali ipak mora mene nesto da sjebe.

Dodjem kuci u nadi da cu napokon da se odmorim, kad dolazi sestra sa bebom.

''Znas, ja cu da pijem kafu, pricuvaj je.'' i samo ode. :O

Ja dobrodusna i onako velikog srca odlucim to da prihvatim kad posle pola sata:

cela mi je soba haos, nista nije na svom mestu, pelene ne da da se promene, voce je svo ispipano i pobacano, ona vrsiti sta god da kazes ili uzmes,  pokusam metodom ''Vici'' i ''Batina je iz raja izasla'', nista. Promukla sam, a kad je samo malo udarim ona se smeska.  Iznenada, pocne da place. WTF? Sedi, igra se i samo zaplace. Dam joj ''dudu'', smiri se i pocinje nesto  pricati na meni nepoznatom jeziku. Kazem joj da je ne razumem, a ona se baci na kolena i pocne udarati glavom od pod! O.o O.O o.O 

Upravo lezi na podu, mlati rukama prema plafonu i govori: Bla bla bla! Pametnija je od mene, uopste nemam kontrolu nad njom!!!

Nadam se da necu biti grozna majka... :( 

Jedna  od najtezih i najznacajnijih stvari u vezi je ta: Kako se dopasti njegovim ili njenim roditeljima. 

 Sta ako im se ne svidim? Kako cu da se ponasam? Kako da izgledam? Sta cu da kazem ako me pitaju... ?  I tako bezbroj pitanja na koja u tom trenutku nemamo odgovor. Zasto se jednostavno ne smirimo i jednim potezom odgovorimo na sva ta pitanja?

Pre svega izbrojite do tri i toliko puta udahnute i izdahnute. Pomaze, stvarno. 

Sto se tice izgleda (vecina nas prvo pomisli na to), obucite ono u cemu se najbolje osecate. Evo npr. ja bih obukla svoj omiljeni dzemper.  Zamislite da obucete neku previse usku haljinu i celo vece se prisilno meskate dok vas ono stisce... haos i na telu i u mozgu i u ponasanju. Sminke ne stavljati 5 kila kao sto inace znate ali ne ni 10 grama, vec jednostavno, blago nasminkana, dnevna varijanta. 

Kako da se ponasam?

Ponasaj se prirodno. Eh sad.. Ja cu da spojim ovo pitanje i pitanje Sta ako im se ne svidim?

Ponasaj se prirodno, opusteno i budi onakva kakva jesi. Nemoj da lazes! Danas slazes jedno, sutra zaboravis i slazes drugo, prekosutra nesto trece.. I sta da ljudi pomisle? Naravno, nemoj da budes previse opustena kao kad si sama sa deckom jer ipak moramo razlikovati privatne stvari od drugih, pogotovo pred roditeljima. Ipak kada dobro razmislis, bitno je da se njemu svidjas i da te voli, a ako si njemu dobra, moras biti i roditeljima. To je neka moja logika, mozda gresim, ko zna. Zao mi je sto ovo govorim iz perspektive devojke ali mozda pomogne i muskom rodu.  

Najbolje je da nekoliko dana pre tog ''velikog''  dogadjaja razgovarate sa svojim partnerom i razmenite misljenja, popricate o tome kakvi su vam roditelji inace, sta vole, sta ne vole.. Na pitanja odgovarajte polu punom recenicom! Npr: Volis li cokoladu? 

-Ja volim cokoladu. - glupo zvuci.

-Aha. Da. Ne... Odgovore jednostavno sa: Da, volim. Volim. Ne, ne volim. Nisam bas ljubitelj..

Pripremite se za sito i reseto.. Naravno, njih ce zanimati sta volite, sta zelite biti ''kada porastete'', zasto to.. i niz drugih njima bitnih pitanja. Pustite njih da govore svoja misljenja, ako se ne slazete, recite, ne mnogo direktno ali dajte doznanja. Ne upadajte im u reci i pustite njih da govore. Zamislite pokrenete neku glupu temu i u pola razgovora pomislite: Fuck! Sta lupam ja? 

Tvoji roditelji zele da sa njima podele neku anegdotu iz zivota, nemoj odmah: Mama, cuti! Ne pricaj to.. ili obrnuto, njegovi zele a ti se napravis pametna i kazes: Ma jooj, znam ja to. Sve on meni kaze, dusa moja. -.- Hell no

Persirajte ih! Ako se oni ipak prijateljski postave, nema veze! Nema veze ako je to smecar, kuvar, godspodja iz banke, cistacica..moras imati dozu postovanja.

Ne razmenjujte previse neznosti! Roditelji nisu debili i odlicno znaju sta radite kada ste sami ali ipak zbog postovanja i kulture, nije u redu.

Ako te neko od njegovih zavoli, iskoristi to na najbolji moguci nacin.

Ljudi, budite ono sto jeste. Ne trudite se biti neko drugi i ne navaljujte na nesto kada vidite da ne ide! Srecno. :D

Sve brzo prodje ali kad cekas jedan je*eni ponedeljak on nikako da dodje. -.-

Bila sam ubedjena da ne znam Cecine pesme, i evo gledam dva koncerta odjednom i znam sve pesme!! Haos

U cemu je poenta voleti a ne iskazati svoja osecanja? 

Sto se tice devojaka, glume nedodirljive (a takve najlakse padaju), a to obicno bude ovako: Vredjacu te, gazicu te, mrziti cu te ali cu u vatru da skocim zbog tebe. Necu ti reci da mi se svidjas, necu ti to pokazati ali eto zelim da magicno to saznas i uradis prvi korak. Naravno, kada uradis taj  prvi korak ja cu i dalje da se cimam. -.- Ili kada kaze: Znas, imam drugaricu za tebe. - inace samo ceka tvoju reakciju, a ako kazes nesto za drugaricu, je*e ti mater.

Muskarci...eh njih delimo na nekoliko vrsta: 1. ''Smekeri'',

                                                            2. ponosni,

                                                            3. plasljivi,

                                                            4. ne znaju ni oni sta hoce

1. Oni su mi najdrazi definitivno. Oni inace nece da pokvare svoj ''status'', nece da ih ''drugovi'' prozivaju i nazivaju svakakvim imenima (papucar, pi*ka, mlakonja...). I zbog toga menjaju devojke ne bi li zaboravili na tu koju vole, zele.. Vremenom se zbog toga kaju.

2. Ponosni, ajoj. O njima covek moze da pise do sutra. Oni su slicni, skoro pa i isti kao i ovi ponosni ali ima tu razlika.. Bitna karakteristika za oba slucaja je ta da decko, bio on tvrdoglav kao mazga ili decko za kojim ludi pola grada, on kada voli, on voli najjace. Pojavi se neka devojka i promeni ga. (neki posle toga ostanu dobrice, a neki postanu teski zenskarosi dok ne dodje sledeca). Ponosnog decka neces naterati tako lako, nema sanse. Vremenom mu moras malo popustati ali mu i dati doznanja da ti nije svejedno.

3. Plasljivi... Muke, muke, muke!!! Dok ti njima objasnis, dok ih oslobodis, dok im pokazes, prodje vremena i vremena i naravno kad dodje vreme za prvi korak, oni samo odustanu... Uvek im dam sansu za nesto i na kraju me toliko iznerviraju da... Ok, vec se nerviram dok ovo pisem. O.O

4. Znas, spavacu sa tobom, mucicu te, navacu ti nadu, govoricu ti istinu ali cu te ipak praviti budalom i govoriti kako si sve pogresno shvatila...  Pokusace ti na sve nacine reci, ali nedo Bog da on sam kaze da te voli. :OO to je mnogo tesko. 

Ljudi, recite dok jos nije kasno, jer posle mozda vise nikada necete imati priliku i zar zelite da se kajete do kraja zivota? Propadne nesto, pa sta? Budite srecni jer ste probali, jer ste bogatiji za neko novo iskustvo. Zivot je pun uspona i padova ali pokusajte, nece vas ubiti! Tako ce vam uvek biti dok ne nadjete srodnu dusu. Ako nekoga zaista volite, ne pustajte ga tako lako! Nikad ne znate zasto se sve to tako zavrsilo i zasto je bas to dobro. :) 

Eto, dodje jos jedna zima, a tebe jos uvek nema.. 

Znas, i posle toliko vremena opet se nadam da ces doci i svojim rukama prekriti moje oci. Naravno, ja cu kao i uvek znati ko je ali cu se i kao uvek praviti budala.

Godine su prosle, secanja ostala, emocije izblijedjele ali su jos uvek tu, negde u dubini i bore se same sa sobom.

Ti verovatno vise i ne pamtis neke stvari, trenutke.. zato sam ja bila tu, zar ne? Nije lako zaboraviti, nije lako preci preko svega toga, zato si se divim, jer si ti u svemu tome uspeo. Svaka cast! Uvek sam se pitala sta li prvo pomislis kada cujes moje ime, da li te ista zaboli kao sto zaboli mene kada cujem tvoje? Od onoga dana kada si otisao, mene nesto gusi u grudima. Gusi me kada prodjes pored mene, tek tako, kao da se ne znamo, kao da se nikada nismo voleli. Boli, uzasno, ali proci ce. Valjda. Ma hoce, mora...

Muka mi je vise da te se secam. Muka mi je jer znam da neces doci. Neces me vise nikada onako jako prigrliti i reci mi da sam samo tvoja. Steta.

Da te krivim, necu. Bilo je lepo dok je trajalo. Niko nije kriv. Udaljili smo se i desilo se to sto se desilo. Sam znas da te nikada ne bih silila na nesto sto ne zelis, ipak mi je tvoja sreca uvek bila na prvom mestu. :)